Poštovani Gospodine Radenoviću,

Veoma sam se obradovao kada sam video da si oformio svoj sajt. Svaka čast na svemu što si na njemu postavio, jer je sve zasnovano na istinitim činjenicama. Ja smatram da je forma sajta vrlo dobra i da predstavlja realnu sliku o tebi. Siguran sam da ne postoji ni jedan naučni radnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ koji je tako sistematičan i plodan naučni radnik u njegovoj dugoj istiriji, pošto se krajem ove 2015.godine navršava 70. godina uspešnog rada ove naučne ustanove.

Želim da sa posebnim zadovoljstvom ukažem neke činjenice o tebi, jer smo sarađivali blizu 35  godina. Mislim da je to nešto drugačije od onog što je na tvom sajtu te je  adkvatnije da o tome kaže nešto, neko ko je sa tobom radio, pa se ja usuđujem da to učinim.

* Za mene si ti kolega od koga sam mnogo naučio u delu rukovođenja brojnim i vrlo raznovrsnim poslovima u Institutu. Zbog toga ti i ovom prilikom izražavam veliku zahvalnost. Tvoj sistem rada bio je sveden na sledeće: iniciraš ideju, tražiš mišljme saradnika, uvažiš sve što je bolje od tvoje zamisli, podeliš zaduženja, kontrolišeš izvršenje i kada se zadatak završi uvek si spreman da naglasiš doprinos svakog pojedinca u realizaciji posla. To su veoma cenili svi tvoji saradnici..

* Ti si bio inicijator i izvršilac brojnih poslova koji nisu iz delokruga tvoje naučne oblasti ali su bili od velikog značaja za poslovanje Instituta. Ja ću nabrojati neke od tih aktivnosti koje su u velikoj meri uticale na uspešno poslovanje Instituta:

– Planiranje, vođenje izgradnje i opremanje paviljona za fiziologiju bilja.

– Kompletno vođenje projekta i izgradnja objekta Ekslerimentalne stanice za selekciju ranih hibrida kukuruza na Planinici kod Valjeva.

. Učestvovanje u vođenju izgradnje i opremanju zgrade za selekciju u Zemun Polju.

– Planiranje, izgradnja i opremanje objekata na Oglednom dobru u Krnješevcima.

– Učestvovanje u izgradnji Centra za sušenje i doradu semena u Zemun Polju.

– Aktivno učestvovanje u izgradnju Fabrike stočne hrane u Valjevu.

– Adaptacija prostorija i magacinskog prostora na Oglednom polju u Zemun Polju.

– Renoviranje, izgradnja još jednog sprata zgrade i opremanje stare upravne zgrade Instituta u Zemun Polju.

– Kompletno vođenje adaptacije prostorija i magacina bivšeg Instituta za mehanizaciju, posle integracije ove ustanove sa Institutom.

– Sređivanje kompletnog magacinskog prostora i objekata u krugu sušare za osnovno seme u Zemun Polju.

– Izgradnja parking prostora i ograđivanje imanja Instituta u Zemun Polju.

– Izrada Projekta i organizacija parkovskih površina u širem krugu Instituta u Zemun Polju.

Bilo je i mnogo drugih poslova u kojima si se ti dokazao kao organizator i odličan izvršilac, ali je i ovo što je nabrojano dovoljan dokaz tvoje predanosti i aktivnog učestvovanja i velikog doprinosa u razvoju modernog Instituta za kukuruz „Zemun Polje“.

Na kraju vrlo dobro mi je poznato da si ti sa tada vodećim ljudima Instituta, bio jedan od kreatora savremene organizacije sistema proizvodnje semena kukuruza, koji se i danas koristi, a to je osnovna poluga uspešnog poslovanja Instituta.

ŽELIM TI SVAKO DOBRO I SRDAČNO TE POZDRAVLJAM,

dr Živorad Videnović, Naučni savetnik

Instituta za kukuruz „Zemun Polje“

---

Poštovani zemljače Č. Radenoviću,

Čini nam veliko zadovoljstvo da se osvrnemo na našu višedecenijsku saradnju i da zabeležimo neka naša sećanja na detalje u njoj.

Za prof. Čedomira – Čedu Radenovića se može reći: da je svetski čovek, priznati stručnjak za naučne oblasti detaljnijeg bavljenja, kao i da je naučnik evropskih vrednosti. Uz sve to, on je naš čovek, čovek sa Juga Srbije. Rođen je u podnožju Radana, u Pustoj Reci, odakle je, davne 1948.godine, otišao na školovanje i naučno usavršavanje. Prvo je došao u Leskovac, gde je završio osmogodišnju Gimnaziju sa Velikom maturom. Zatim se preselio u Beograd, gde se dalje školovao, sticao naučna i univerzitetska zvanja, nastanio i formirao porodicu. Iz Beograda često je odlazio u velike svetske naučne i univerzitetske centre. Najduže se usavršavao na Lomonosovom Univerzitetu u Moskvi.

Č. Radenović uvek se vraćao svom Jugu Srbije, Pustoj Reci i svom Radanu. Za svoje sugrađane i mlade stručnjake sa Juga Srbije uvek bio tu kada treba. U uzajamnoj vezi, bilo je tu i kraćih prekida. Međutim, od polovine sedamdesetih godina prošlog veka, dr Č. Radenović je znatno organizovanije, službeno, sa svojim saradnicima iz Instituta za kukuruz “Zemun Polje“, vrlo često boravio na Jugu Srbije, posebno u Leskovcu i Vranju. Prvo su to bile stručne posete i edukacije o kukuruzu uopšte, pa o hibridima, načinu njihovog gajenja, o reonizaciji hibrida i tome slično. Naročito su bila dobro organizovana Savetovanja stručnjaka na početku vegetacione sezone. Nakon tog kvalitetnog i sadržajnog početka, dr Č. Radenović je došao na ideju da se sa tim krene u ozbiljnije poslove i sadržaje. Sa svojim stručnjacima iz Instituta za kukuruz “Zemun Polje“, uradio je jedan veliki Projekat “Unapređenje proizvodnje kukuruza za zrno i silažu – razvojni činilac stočarske proizvodnje u Južnomoravskom regionu“. Projekat je, posle uobičajene, ali kratke procedure, prihvaćen od ovdašnjih zemljoradničkih zadruga, poljoprivrednih preduzeća, kombinata i lokalne samouprave, a zatim i od Regionalne i Republičke zajednice za nauku, Republičkog fonda za nerazvijena područja i Ministarstava za nauku i poljoprivredu. U realizaciju navedenog Projekta se krenulo krajem sedamdesetih godina i u narednih 5-6 godina jedan veliki tim vrhunskih stručnjaka u oblasti proizvodnje kukuruza, na čelu sa Č. Radenovićem, stalno je bio prisutan i na usluzi ovdašnjoj poljoprivrednoj struci i zemljoradnicima. Zvanično je bilo uključeno 10 doktora nauka, 5 magistara i 8 dipl. inženjera. Nezvanično, njih je bilo mnogo više, što se može videti iz radova tri objavljenje publikacije, Studije (Zbornici radova) o radu na Projektu. Navedene Studije su rađene nakon završetka određenih poslova na Podprojektima i predstavljale su izveštaje o radu u određenom vremenskom periodu, odnosno na određenim poslovima i Podprojektima. U tim Studijama se pojavljuje preko 50 autora naučnostručnih radova iz pojedinih oblasti. A te oblasti su, može se reći, bile Podprojekti glavnog Projekta od kojih neke pominjemo:

• Reonizacija hibrida kukuruza za zrno i silažu,
• Rezultati ogleda sa ranim, srednje ranim i kasnim hibridima kukuruza,
• Gajenje hibrida za zrno u brdsko-planinskom području,
• Selekcija kukuruza na otpornost na sušu,
• Potrebe i mogućnosti gajenja hibrida kukuruza kao drugog useva uz obavezno navodnjavanje,
• Tipovi zeljišta u Južnomoravskom regionu,
• Osvrt na agroklimatske karakteristike Južnomoravskog regiona sa aspekta gajenja hibrida kukuruza za zrno i silažu, i
• Zaštita hibrida kukuruza od korova, štetočina i bolesti.

Godišnje je postavljano oko 70-100 mikro-, makro- i demonstracionih ogleda, i to uglavnom kod zemljoradnika, kao i kod nekih poljoprivrednih organizacija i kombinata koje su se bavile ratarskom proizvodnjom. Na kraju svake proizvodne godine održavani su sastanci i seminari sa velikim brojem učesnika, od 50 pa do 130 u različitim mestima na području Leskovca i Vranja.

Prema proceni stručnih službi Južnomoravskog regiona, navedenim radom na Projektu i Podprojektima, povećan je prinos hibrida kukuruza od 2 do 2,5 puta, postignuti su i drugi pozitivni i značajni rezultati rada po programu i, što je važno reći, više nije bilo lokalnih sorta kukuruza koje su, do sedamdesetih godina, bile prisutne u određenim delovima Južnomoravskog regiona.

Po završetku Projekta, prisustvo Čede Radenovića nastavljeno je i kasnije sve do danas. Isto tako, nastavljena je saradnja sa Institutom za kukuruz “Zemun Polje“ u istom intenzitetu, sa ogledima, proverom hibrida, sa redovnim sastancima na početku vegetacionog perioda, kao i obilascima ogleda i proizvodnih površina za vreme Dana polja novostvorenih i visokoprinosnih hibrida kukuruza. Naravno, u većini slučajeva Č. Radenović je bio prisutan. Sada, prof. Č. Radenović pomaže mladim stručnjacima i doktorantima obezbeđujući im literaturu i dajući neposredne savete i uputstva iz svog bogatog iskustva.

Usput da napomenemo da je prof. dr Č. Radenović radio oko 5.godina kao profesor na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu. Pored toga, pratio je naučnostručni rad u Srednjoj poljoprivrednoj školi, kao i u firmama Zdravlje i Nevena.

Znači, za sve što nam je potrebno, i u svakom pogledu, stručnjacima sa ovog područja uvek nam je tu prof. dr Čedomir Radenović, bilo da je u Beogradu ili na Radanu.

Sa željom za nove uspehe naše saradnje i srdačnim pozdravima,
dr Dragan Todorović i
Boban Stanković, nekadašnji direktori
ZAVODA ZA POLJOPRIVREDU U LESKOVCU